|
 |
Rezervat biosfere Golija-Studenica
Golija je najviša planina jugozapadne Srbije. Pitoma, bogata šumom, livadama i pašnjacima, prostire se u obliku latiničnog slova S, dužinom od 32 km. Simbol Golije predstavljaju reke Moravica i Studenica. Probijajući se kroz planinu, od izvorišta do ušća, Studenica je duboko usekla korito u usku dolinu sa nekoliko manjih i kraćih klisura. Najdublja se pruža od Bažalskog krša do ispod ušća reke Savošnice u Studenicu. Njena desna pritoka Izubra, sa živopisnom klisurastom dolinom obraslom visokom bukovom i mešovitom šumom, u donjem toku krije tri vodopada ukupne visine oko 20 metara. Nizvodno, kilometar pred ušće, gradi veliki broj slapova i bukova.
Rečne doline razdvajaju uzvišenja različitog oblika i veličine, često zasečena serijom površi i terasa. Najviši vrh Golije je Jankov kamen (1833 m). Sa njega, ali i sa Crnog vrha (1725 m), Radulovca (1785 m) i Bojevog Brda (1748 m) pruža se izuzetan vidik na prostranstva golijskih šuma, pašnjaka, livada, ali i dalje na vrhove Kopaonika i obrise Komova i Prokletija. Golija je jedna od malobrojnih planina u Srbiji na kojoj su evidentirane, ali ne i pouzdano utvrđene glacijalne pojave.
Golija slobodno može nositi epitet vazdušne banje, u kojoj se razlikuju tri klimatska reona. Dolinski sa brdskim, obuhvata prostore do 700 m n.v, a karakteriše sa umereno kontinentalnom klimom modifikovanom uticajem okolnih planina. Prelazni, obuhvata prostore između 700 i 1300 m n.v., sa dugim i oštrim zimama i kratkim, svežim letima. Zime su sa dosta snežnih padavina, a leta sa toplim danima i svežim noćima. Planinski, obuhvata područje sa nadmorskom visinom preko 1300 m, karakterišu ga oštre i hladne zime i kratka prohladna leta.
U slivu Golijske Moravice tokom cele godine duva severac, koji s jedne strane doprinosi da i u toplim letnjim danima nema velikih vrućina, a zimi, kad je intenzivniji, doprinosi stvaranju smetova. Krajem zime i početkom proleća južni vetar ubrzava topljenje snega.
Do sada je na Goliji zabeležena 1091 vrsta živoga sveta. Međutim, ne treba zanemariti ni podatke o konstatovanih 117 vrsta i varijetata algi, 40 vrsta mahovina (Bryophyta), 7 vrsta lišajeva (Lichenes) i 75 vrsta gljiva (Mycophyta).
Kao što svako područje ima svoj simbol i svoje obeležje, za Goliju se slobodno može reći da je carstvo planinskog javora (Acer heldreichii) koji ovde gradi svoje najlepše i najočuvanije lišćarske i lišćarsko-četinarske šume. Sa aspekta zaštite planinskog javora i njegovih zajednica, od velikog značaja je činjenica da je ova vrsta preživela ledeno doba i da je u svom izvornom obliku danas fragmentarno očuvana.
Zbog prisustva 95 vrsta ptica Golija je jedan od veoma važnih planinskih ornitoloških evropskih centara. Njihovo prisustvo u različitim tipovima staništa, pokazuje koliko je raznovrstan svet ptica. Zaštita ornitofaune Golije je veoma značajna za očuvanje biodiverziteta ptica Srbije i Evrope.
Jež (Erinaceus concolor), alpska rovčica (Sorex alpinus), slepo kuče (Spalax leucodon), puh lešnjikar (Muscardinius avellanarius), lasica (Mustela nivalis), mrki medved (Ursus arctos) i vuk (Canis lupus) samo su neke od 22 vrste koje su ustanovljene na Goliji. Od vrsta čiji je lov dozvoljen u okviru lovišta Čemernica, Grabovica i Golija tu su srna (Capreolus capreolus), divlja svinja (Sus scrofa) i zec (Lepus europeus). Uz lasicu (Mustella nivalis), za koju je ustanovljena trajna zaštita na osnovu Zakona o lovstvu, sa aspekta zaštite, i to kao prirodne retkosti značajno je još 9 vrsta, među kojima su i vuk (Canis lupus), sivi puh (Myoxis glis), veverica (Sciurus europaea) i močvarna rovka (Neomys anomalus).
Zbog izuzetne očuvanosti izvornih prirodnih (mnogobrojni izvori, razvijena gusta rečna mreža, razuđen reljef, plodno zemljište, bogat i raznovrstan biljni i životinjski svet), ali i kulturnih vrednosti, na predlog Zavoda za zaštitu prirode Srbije, MAB/UNESCO komitet; u okviru Parka prirode Golija proglasio je Rezervat biosfere Golija-Studenica, površine 53.804 ha. Primarni zadatak u procesu upravljanja prirodnim dobrom je zaštita i unapređenje prirodnih i kulturnih vrednosti uz tehnike i gazdovanje za očuvanje stabilnosti postojećih šumskih, livadskih, tresavskih i jezerskih i akvatičnih ekosistema. |
